Promjena sata 2025: Evo kad počinje ljetnje i zimsko računanje vremena, ovo su tačni datumi

Vreme koje se pomera – navika ili potreba?

Svake godine, s dolaskom proleća i jeseni, javnost se ponovo suočava sa starim pitanjem – zašto i dalje pomeramo satove? Iako se ovaj čin može činiti banalnim, on ima dalekosežne posledice na naše zdravlje, svakodnevni ritam i funkcionisanje društva u celini. Pomeranje sata je više od tehničkog podešavanja vremena – to je društveni fenomen koji izaziva rasprave širom sveta.

Uprkos brojnim pokušajima da se praksa ukine, 2025. godina neće doneti promene po tom pitanju. I dalje će postojati dva ključna datuma kada ćemo podešavati satove, i to u skladu sa već ustaljenim pravilima sezonskog računanja vremena.

 Pomeranje sata u 2025. godini – šta, kada i zašto

1. Tačni datumi promene vremena

U toku 2025. godine, građani zemalja koje primenjuju sezonsko pomeranje vremena moraće da prilagode svoje rutine u dva navrata:

• 30. mart 2025. – Počinje letnje računanje vremena. U tom trenutku, u 2:00 ujutro, kazaljke se pomeraju unapred na 3:00 ujutro. Gubimo jedan sat sna, ali dobijamo više svetlosti u večernjim satima, što mnogi smatraju korisnim za aktivnosti na otvorenom.

• 26. oktobar 2025. – Vraća se zimsko računanje vremena. Sat se tada pomera unazad, sa 3:00 na 2:00 ujutro. Dobijamo dodatni sat sna, ali dani postaju primetno kraći, naročito u popodnevnim časovima.

Ove promene možda izgledaju jednostavno, ali efekti koje imaju na društvo i zdravlje su mnogo složeniji.

2. Istorijat i osnovni razlog pomeranja sata

Ideja sezonskog pomeranja vremena potekla je iz želje da se što efikasnije iskoristi prirodna dnevna svetlost, naročito tokom letnjih meseci. Suština je bila jednostavna: ako dan traje duže, manje je potrebe za veštačkim osvetljenjem, što može doprineti smanjenju potrošnje energije.

Međutim, u današnje vreme, brojna savremena istraživanja ukazuju na to da su te energetske uštede minimalne ili čak zanemarljive. Tehnološki razvoj, LED rasveta i drugačiji obrasci potrošnje energije učinili su ovaj argument manje relevantnim nego ranije.

3. Pokušaji ukidanja – šta se desilo?

Evropska komisija je 2018. godine ozbiljno razmotrila mogućnost da se sezonsko pomeranje sata potpuno ukine. Sprovođena je i javna anketa, u kojoj je učestvovalo više od 4 miliona građana EU. Rezultati su pokazali da većina ljudi ne želi više da pomera kazaljke, ali stvar se nije završila jednostavno.

Za ukidanje prakse bilo je neophodno da se države članice slože da li žele trajno letnje ili zimsko vreme, a taj konsenzus nikada nije postignut. Zato je odlučeno da pomeranje kazaljki ostane na snazi barem do 2026. godine.

4. Ko još uvek pomera satove, a ko je odustao?

Situacija u svetu po pitanju sezonskog pomeranja vremena nije jedinstvena. Dok neke zemlje i dalje slede ovu praksu, druge su je potpuno odbacile.

Zemlje koje su ukinule pomeranje sata:

• Rusija, Turska i Belorusija – ove zemlje su odlučile da trajno zadrže letnje vreme.

• Island – zbog svoje geografske pozicije, uopšte nema potrebu za pomeranjem sata.

Zemlje koje i dalje primenjuju promenu:

• Većina članica Evropske unije, uključujući i Bosnu i Hercegovinu, i dalje primenjuju sezonsko podešavanje.

• SAD i Kanada primenjuju pomeranje sata u većini svojih saveznih država i provincija.

5. Uticaj na zdravlje i svakodnevni život

Iako mnogi ovaj proces doživljavaju kao beznačajan, promena sata može imati ozbiljne posledice na fizičko i mentalno zdravlje. Ljudski organizam funkcioniše u skladu sa cirkadijalnim ritmom – unutrašnjim biološkim satom koji se prilagođava svetlosnim uslovima.

Mogući negativni efekti pomeranja sata:

• Poremećaji sna – telo može imati problema da se prilagodi novom ritmu.

• Hronični umor – naročito izražen u prvih nekoliko dana nakon promene vremena.

• Smanjena koncentracija – što može povećati rizik od grešaka na radu i u saobraćaju.

• Kardiovaskularni problemi – nagla promena ritma povećava nivo stresa i rizik kod osoba sa srčanim oboljenjima.

Preporuke stručnjaka za lakšu adaptaciju:

1. Postepeno menjajte vreme spavanja i buđenja u danima koji prethode promeni vremena.

2. Izbegavajte kofein i obilne obroke neposredno pre odlaska u krevet.

3. Provodite više vremena na prirodnoj svetlosti ujutro, kako biste pomogli telu da se adaptira.

6. Šta nas čeka u budućnosti?

Dok se u javnosti i dalje vodi debata o ukidanju pomeranja sata, do konkretnog rešenja na nivou Evropske unije još nije došlo. Sve dok se sve članice ne usaglase o jedinstvenom vremenu, praksa sezonskog pomeranja će se nastaviti. Prema trenutnim informacijama, najraniji mogući rok za ukidanje jeste 2026. godina.

Za sada, to znači još barem nekoliko godina prilagođavanja naših ritmova, satova i rasporeda.

 Prilagodimo se – bar za sada

Bilo da ste među onima koji smatraju da pomeranje sata ima smisla, ili među onima koji ga vide kao bespotrebnu komplikaciju, činjenica ostaje: 30. mart i 26. oktobar 2025. godine su datumi koji će promeniti naš dnevni ritam.

Uprkos protivljenju i kritikama, ovaj sistem i dalje živi, barem do trenutka kada svi budu spremni da prihvate promenu. U međuvremenu, najpametnije što možemo da učinimo jeste da se pripremimo na vreme, prilagodimo svoje navike i pokažemo razumevanje za sopstveno telo i um u periodima tranzicije.

Jer bez obzira na sat – vreme nikada ne staje.