Početak zimskog računanja vremena 2023: Šta zaista znači pomjeranje kazaljki?

U noći između 25. i 26. oktobra 2023. godine, tačno u 3:00 sata iza ponoći, milioni ljudi u Evropi, pa i kod nas, pomjerili su kazaljke na satovima jedan sat unazad. Time je počelo zimsko računanje vremena, praksa koja već decenijama izaziva polemike i kod građana i kod stručnjaka.

Na prvi pogled, ovo pomjeranje deluje kao jednostavna tehnička promjena – jedan sat više sna. Međutim, posledice su mnogo složenije. One zahvataju svakodnevne navike, unutrašnji biološki ritam, ali i društvenu organizaciju u celini. U nastavku ćemo razmotriti zbog čega je uvedeno ovo računanje vremena, kakve efekte ima na ljude i kako se možemo lakše prilagoditi njegovom dolasku.

Zašto uopšte pomjeramo sat?

Praksa pomjeranja vremena nije slučajna, već je osmišljena sa određenim ciljem. Glavna ideja bila je optimalno korišćenje dnevnog svjetla i time ostvarivanje uštede energije.

• Tokom letnjih meseci, kada su dani duži, pomjeranjem sata unapred produžava se period iskorištavanja dnevnog svetla u večernjim časovima.

• Kada nastupi zimski period, vraćanjem sata unazad ljudi se lakše prilagođavaju kraćim danima i dužim noćima.

Drugim rečima, sistem je osmišljen kako bi se ljudima omogućilo da više aktivnosti obavljaju po dnevnom svetlu, čime se smanjuje potreba za veštačkom rasvetom i potrošnjom struje.

Ipak, vremena su se promenila. Danas, kada većina domaćinstava i institucija koristi energetski efikasnu rasvetu i kada tehnologija dominira svakodnevicom, postavlja se pitanje da li ova praksa i dalje ima smisla.

Savremene debate

U mnogim zemljama sve češće se vodi javna rasprava o ukidanju sezonskog pomjeranja sata.

• Zagovornici ukidanja tvrde da je energetska korist zanemarljiva, dok su zdravstveni rizici značajni.

• Pristalice zadržavanja ističu da jedinstveno vreme tokom cele godine ne bi jednako odgovaralo svim regijama, jer bi negde dan počinjao suviše kasno, a negde suviše rano.

Ova dilema ostaje otvorena i čini se da će se u budućnosti sve više raspravljati, jer društva teže ka usklađivanju vremena sa prirodnim ritmovima ljudi.

Uticaj na zdravlje i svakodnevicu

Promjena sata nije neutralna – ona se direktno odražava na naše telo, raspoloženje i produktivnost. Stručnjaci naglašavaju da čak i mala odstupanja u vremenu spavanja i buđenja mogu uzdrmati biološki sat.

Najčešći efekti pomjeranja sata

1. Poremećaji sna – naglo menjanje rasporeda spavanja često dovodi do nesanice ili površnog sna.

2. Umor i razdražljivost – telo pokušava da se navikne na novi ritam, pa ljudi osećaju iscrpljenost i promene raspoloženja.

3. Problemi sa koncentracijom – mnogi primećuju smanjenu produktivnost i slabije pamćenje u prvim danima nakon pomjeranja.

4. Povećan rizik od srčanih tegoba – istraživanja ukazuju da u periodu nakon promene vremena raste broj kardiovaskularnih incidenata.

5. Više saobraćajnih nezgoda – vozači koji nisu odmorni i fokusirani češće prave greške na putu.

Ovi efekti možda deluju privremeno, ali mogu biti ozbiljni, naročito kod starijih ljudi, hroničnih bolesnika ili onih sa osetljivim nervnim sistemom.

Poseban slučaj: sezonski afektivni poremećaj

Kod osoba sklonih sezonskom afektivnom poremećaju (SAD), nedostatak dnevne svetlosti u zimskom periodu pojačava osećaj tuge, anksioznosti i bezvoljnosti. Takvi ljudi posebno teško podnose prelazak na zimsko računanje vremena, jer kraći dani dodatno naglašavaju simptome.

Kako se lakše prilagoditi?

Iako promenu vremena ne možemo izbeći, postoje načini da tranzicija bude blaža i manje stresna. Stručnjaci savetuju niz koraka koje svako može uvesti u svoju rutinu.

Preporučene strategije:

• Postepeno prilagođavanje sna – nekoliko dana pre pomjeranja sata, leći u krevet 10–15 minuta ranije može znatno olakšati prelaz.

• Prirodna svjetlost – izlaganje jutarnjem suncu, čak i samo 15 minuta šetnje, pomaže resetovanju unutrašnjeg sata.

• Fizička aktivnost – redovno kretanje, bilo da je to brzo hodanje, trčanje ili vežbanje u teretani, stimuliše lučenje endorfina i smanjuje stres.

• Zdrava ishrana – izbor laganih i nutritivno bogatih obroka podiže energiju i doprinosi boljem raspoloženju.

• Ritual opuštanja pred spavanje – čitanje knjige, slušanje mirne muzike ili meditacija mogu doprineti kvalitetnijem odmoru.

Na ovaj način, čak i oni koji teško podnose promene mogu ublažiti negativne efekte.

Šire značenje zimskog računanja vremena

Zimsko računanje vremena nije samo pomjeranje kazaljki – ono simbolično označava ulazak u novu fazu godine. Priroda se menja: dani postaju kraći, noći duže, a tempo života usporava.

Umesto da ovu promenu doživljavamo isključivo kao teret, možemo je posmatrati kao priliku:

• da usporimo,

• da provedemo više vremena u introspektivi,

• da se posvetimo porodici, hobijima i unutrašnjem miru.

Na taj način, kraći dani i duže noći ne moraju biti sinonim za umor i melanholiju, već za novi balans i prilagođavanje prirodnim ciklusima.

Početak zimskog računanja vremena 2023. godine još jednom nas podseća koliko su naši životi povezani sa prirodnim ritmovima. Iako pomjeranje kazaljki deluje jednostavno, posledice su duboke – od fizičkog zdravlja, preko produktivnosti, pa sve do opšteg raspoloženja.

Sa jedne strane, cilj pomjeranja sata bio je ušteda energije i bolje korišćenje dnevnog svetla. Sa druge strane, u savremenim uslovima sve češće se preispituje opravdanost ove prakse, naročito kada uzmemo u obzir negativan uticaj na zdravlje i društvo.

Ipak, ono što ostaje u našoj moći jeste način na koji se prilagođavamo. Uz postepene promene navika – kvalitetan san, fizičku aktivnost, izlaganje prirodnoj svetlosti i zdravu ishranu – možemo značajno umanjiti negativne efekte i dočekati zimu u boljem raspoloženju.

Na kraju, zimsko računanje vremena možemo shvatiti i kao poziv na introspektivu: priliku da pronađemo svoj unutrašnji ritam i da, zajedno sa prirodom, usporimo i pripremimo se za nove izazove koje donosi naredna godina.